Изашао "Parabellum" број 8! 11. "Салон стрипа Лакташи 2018." Друга Прњаворска школа стрипа Промоција стрипа "Понори зла" у Невесињу Изашао стрип магазин "Parabellum" број 7! Нови наставци "Wunderwaffena" у продаји! Објављен стрип албум „САРАЈЕВСКИ АТЕНТАТ/Срби у Првом свјетском рату“

У јулу 2015. године у издању "Девете димензије" појавио се стрип албум "градоначелник Малог Рима" сценаристе Миодрага Милановића и цртача Радича Мијатовића (обојица носе надимке Миша или Мишо). Главни јунак стрипа је Велики Блек, Блек Стена и то Блек каквог до сада нисте видјели, тврдоукоричен, нацртан и написан свјетски, са пописом , галеријом, насловницама и сл.

БЛЕКСТАЛГИЈА

Од кад сам мало озбиљније ушао у стрипашке воде, у последњих десетак година, почео сам упознавати истомишљенике и у реалном свијету, а не само преко интернета. Многа имена из свијета домаћег стрипа који су ми тамо неких осамдесетих били узори у раду постали су моји другари, пријатељи. Стекао сам и многа нова познанства и пријатељства са људима за које до тада нисам ни чуо нити знао да постоје. Све то је НЕПРОЦЈЕЊИВО!

vijesti 016

Увијек ми је било драго да пронађем некога ко се тих срећних златних година стрипа на овим просторима бавио најљепшом споредном ствари на свијету (што би рекао мој другар Маза, а ми сви потврдили), а одавно се нешто није чуло о њему. Својевремено сам тако дошао и до мог земљака, Сарајлије Миодрага Милановића Миша, једног од најпродуктивнијих и најбољих стрип сценариста у бившој Југославији. Док је функционисао сајт Удружења за промоцију и продукцију стрипа УППС, са Мишом сам направио један опширан интервју који је многе вратио у та лијепа времена. Онда се дуго времена нисмо чули, па смо од недавно кренули у преписку јер сам замолио Мишу да ми ископа неке стрипове из своје продукције које би могли објавити у нашем стрип магазину „Парабеллум“. Миша има велик број тих стрипова, чак и необјављених. Тако ми је успут поменуо да је са стрип цртачем из Новог Сада Радичем Мијатовићем, такође Мишом, урадио епизоду лиценцног стрипа "Велики Блек" за новосадску издавачку кућу "Дневник" која никада није угледала свјетлост дана јер се због дешавањиа на овим просторима едиција "Лунов магнус стрип" у којој је Блек објављиван угасила.

vijesti 015

И онда је то заголицало моју машту и машту мог брата по оружју Зорана Пејића, предсједника нашег удружења "Девета димензија". За Блека смо везани од најмлађих дана, било нам је занимљиво што епизода никада није објављена, а Радич нам је био феноменалан са својим стриповима карикатуралног жанра ("Мика Муштила", "Лијанко", "Крапино"), али ми је био непознат у свијету реалистичног стрипа. Добро, његову четкицу сам обожавао у вријеме "Луна краља поноћи" када је туширао табле својих колега, али ова епизода Блека је била његова од оловке до туша. Са Радичем Мијатовићем Мишом сам одавно другар преко друштвених мрежа и имамо одличну комуникацију па ми није био проблем да упитам и њега као и првог Мишу шта мисле о томе да се њихова епизода Великог Блека појави на страницама нашег магазина у неком наредном броју. Обојица Миша су из прве потврдно одговорила и кренули смо у акцију.

А акцију је јуначки потуривши своја леђа започео Дејан Ђоковић Декара који је узео оригиналне табле од Мише и скенирао их онако како само он зна и умије: професионално и беспријекорно! Успут ми је несебично давао савјета како да скенове обрадим што боље и квалитетније, а ја сам однедавно престао да се сикирам шта ће он рећи када види нови број нашег магазина јер колико год да се ми трудили приликом прелома нешто се деси у нашој комуникацији са штампаријом па коначни изглед ни близу не задовољава Декарине критеријуме, тако да вјерујем да ће он у овом албуму видјети нешто што ми ни не видимо. Зато се свом другару унапријед извињавам: Декара, извини!

Декара нам је такође показао прави пут како да Великог Блека објавимо на регуларан начин повезавши нас са Габријелом Ферером, уредником у талијанској издавачкој кући "Едизиони Иф" који су власници ауторских права на лик и дјело омиљеног нам трапера! Преговори су даље ишли у правом смјеру тако да од првобитне идеје и појављивања ове епизоде на страницама "Парабелум"-а имамо ово мало луксузније албумско издање како и заслужује ова епизода мајстора свог заната Мише & Мише!

Предсједник Зока је по обичају обезбједио финансије, Шиле одрадио прелом, Деско колорисао Мишину илустрацију за насловницу, а остали другари уступили на објављивање илустрације које можете видјети у галерији на крају албума.

Мало ме фурала носталгија свих ових претходних мјесеци јер колико год да бих хтио, и колико год да сам тада био мали, не могу заборавити те прелијепе тренутке из осамдесетих. И због свега тога сам ПРЕСРЕЋАН што је дошло до објављивања овог и оваквог албума, сви смо то заслужили! Препуштам ријеч цијењеним ауторима Мишама: Миодрагу Милановићу и Радичу Мијатовићу који су на моја питања одговарали наизмјенично, појединачно или рафално!

vijesti 017ДД: Многима није био познат твој рад у свијету реалистичног стрипа, све виђено на страницама наших стрип ревија било је везано за хумористички стрип. Јеси ли радио прије тога нешто или је Блек први такав стрип?

Радич Мијатовић: Двадесетак година сам радио као монтер централног гријања. Истовремено сам се бавио портет-карикатуром и стрипом. Безброј мојих портета, карикатура и илустрација покривени су тапетама и фарбом по становима широм Србије и Републике Српске. У то вријеме сам цртао за "Политикин Забавник" ("Гвозден и Небојша", портрет-карикатуре), "Стрипотеку" ("Мика Муштикла"), "Дечје новине" ("Крапино") и "Темпо" (портрет карикатуре). Одрастао сам уз "Кекец”, "Политикин Забавник" и "Плави Вјесник". Лудница добрих стрипова и врхунских цртача! Франкен, Фостер, Жиже, Мауровић, Пејо Дизнијеви цртачи! У "Цртаним романима" ("Форум") разбио ме Брећа са "Рој Ренком". Уз сво поштовање нисам био нешто луд за "Марвелом" и разноразним суперјунацима. Бане Керац ми је јавио да "Дневник" хоће да откупи права за цртање "Космоа", стрипа који је био веома популаран међу читаоцима "Стрип забавника". Тако ја напустим гријање и почнем да цртам "Космоа". Бане и ја напишемо синопсисе за 12 епизода, али пошто је уговор био тотално глуп и неповољан по "Дневник", серијал је завршен нашом епизодом.

ДД: Како је дошло до ваше сарадње на овој епизоди Великог Блека? Знам да је Миша Милановић написао велики број сценарија за овај стрип, али ново у свему томе је било име цртача Радича Мијатовића. Ко вас је повезао и јесте ли се познавали раније?

Радич Мијатовић: Кад сам убио "Космоа", вратим се хумористичком стрипу. Пет година сам по сценаријима Дуде Вукојева цртао "Лијанка" ("Невен"). Толико је по закону "Дневник" био власник мог и Дудиног стрипа. Нисмо прихватили уредничко зезање око продужетка уговора па ми "припријете" да ћу цртати Блека. Добијем Мишин сценарио. Миша и ја смо се знали годинама прије тога пошто је Миша заједно са Тозом Обрадовићем и Петром Алаџићем чинио "Дневников" тим сценариста за великог Блека, а касније и "Луна краља поноћи".

Миодраг Милановић: Мишу сам познавао као колегу, он је био један од цртача "Дневникове" стрип продукције за коју сам писао сценарија, али све до прије годину дана, уопште нисам знао да је нацртао једну епизоду Великог Блека. То ми је саопштио на Сајму књига у Београду (гдје се редовно виђамо), кад се повела, сасвим случајно ријеч о овом јунаку и старим добрим временима. Послије сам прочитао његов интервју гдје помиње цртање те епизоде. Није пуно волио Блека, желио је чак да одустане, али је Бане (Керац) истрајао да ипак ту епизоду нацрта до краја. И она је испала маестрално. У интервјуу каже да, како је рад одмицао, тако му се све више свиђало да црта епизоду. Поред писања сценарија за "Извидника Рода" (Јелко Петернељ), "Ларамија" (Милан Милетић), "Ел Вертига" (Стево Маслек), писао сам сценарија за "Луна краља поноћи" и "Великог Блека". За Блека сам написао 30 епизода (можда све нису ни нацртане), цртали су их разни цртачи из "Дневниковог Пан арт студија", а цртаче су одређивали уредници продукције Сретен Драшковић и Душан Станојев.

ДД: Како си ушао у тај Блеков свијет, је ли ти неко од колега помогао у томе?

Радич Мијатовић: Блек није био стрип за моје око, ухо грло и нос. О души да не причамо! Уредницима се ни мало није допала моја карикатурална верзија Блека са бизоном коју можете да видите у овом издању. На сву срећу, ту су били "доктори" за Блека: Бане Керац и мој први, уједно и највећи пријатељ из свијета стрипа, Бранко Плавшић. Бранко и ја смо се упознали кад смо имали по 16 година и живјели као браћа све до његовог прераног одласка. Елем, док ја скувам кафу Бане "ишамара" кроки кадрове и онда ја зашиљим плајваз па ори. Њих двојица и Маринко Лебовић су ми објаснили улоге споредних ликова.

ДД: Ова епизода није она класична епизода Великог Блека, доста има неке интерне зезанције (препознајемо међу ликовима самог Радича, Хермана и сл.)?

Миодраг Милановић: Увођење Хермана, Радича или Аксл Роуза (мог омиљеног пјевача) је, мислим, Банетова идеја. Ја, као и код других сценарија, нисам имао интервенције тога типа. Једноставно, смислио бих причу, написао је и послао "Дневнику", а онда би Сретен одлучио кога од цртача да ангажује на њеној реализацији. Ја бих сазнао ко је цртао Блека по мојој причи тек кад би се она појавила на киосцима

Радич Мијатовић: Бане стражари крај бунара, а Херман ми рече да му се свиђа како сам га убацио у стрип. Вјероватно му се допало што ме спрјечио да утаманим Блека!? Себе сам ваљда нацртао у сваком стрипу. Тако на посљедњој страни "Космоа" имате цијелу екипу “"Дневникових" цртача: Бранко, Бане, Маринко и наравно Џеј тј. ја.

ДД: Карактеристично за ову епизоду је што је изгубљен оригинални сценарио па си морао на основу скенова писати нове дијалоге. Да ли си се успут присјетио старе приче или је ово сада нешто ново и много боље?

Миодраг Милановић: Радич ми је одмах рекао да је сценарио негдје изгубљен и да морам, на основу цртежа, написати нови. Пажљиво сам прелистао табле, али се приче нисам могао сјетити. Направио сам нову причу и написао сценарио, боље рећи дијалоге. Мислим да је, на крају, испало јако добро. Иначе, ово ми није први пут да градим причу само на основу цртежа. Ако се неко од читалаца сјећа, 1988-89. године у „Стрип стару“ су објављене двије албум епизоде „"Марнија" (Јелко Петернељ). Јелко ми је дао само цртеже и рекао: "Смисли нешто". Парадоксалније је што је он нацртао двије епизоде на по 48 табли без икаквог сценарија, само са магловитом идејом како би прича требала да се одвија.

ДД: Колико сте задовољни како је на крају испала ова епизода, је ли било уживање радити је?

Радич Мијатовић: Као што већ рекох, Велики Блек није био за моја чула па је то у почетку за мене било равно робији. Како је епизода текла, почео сам да уживам у цртању, можда се то и види. Колико ми је ишло "на јетра", солидно је испало. Кад су ми дали сценарио, питао сам их: "Да ли сте нормални? "Убио" сам Космоа, ако ми дате Блека убиће и њега. Од чега ћемо да живимо?"
"Није лепо да се зезаш са тим!" - рекли су.

Миодраг Милановић: Скоро двадесет година сам, из дана у дан, писао сценарија за стрипове па паузу уопште нисам ни осјетио. Било је као некада, само сам се укључио на таласну дужину звану Блек Стена и све је, што се тиче рада, било као прије. Једина промјена је да више не лупам по диркама писаће машине него је ту мекана компјутерска тастатура.

ДД: Које године у ствари је нацртана ова епизода, видим негдје поред Радичевог потписа бројку ’92? Знамо да због ратних дешавања није дошло до објављивања у "Дневниковим" издањима па претпостављам да вас је то мало разочарало?

Радич Мијатовић: Предао сам епизоду на уписивање текста, а почело је лудило на овим просторима. Наравно, не због епизоде. Неки нови и незајажљиви "цртачи" и "сценаристи" су дохватили алат и почели да се иживљавају са народом, креирајући нову историју. То је та година, памтим је по томе, а не њеном броју.

Миодраг Милановић: Мислим да је та епизода написана 1990. или 1991. године. Дакле, пред сам рат. "Дневник" је задњег Блека објавио 1992. године и послије тога се угасила цијела продукција и многи планирани стрипови нису штампани. Био сам у редакцији 1993. године и затекао само секретарицу Олгицу Кулишић. Из разговора ми је постало јасно да "ћа је било, тога више ни". Послије сам писао сценарија за стрипове који су серијално објављивани у "Галаксији" до 2001. године, а цртали су их Драган Павасовић и Стево Маслек.

ДД: Е, зато су ти деветодимензијаши из Републике Српске! Како вам се свидјела ова идеја о објављивању вашег Блека у оваквом једном издању?

Радич Мијатовић: Одговор си написао у уводнику. Додаћу само да сам богатији за пријатељство са тобом и "Деветом димензијом". Надам се да ћу упознати и остале чланове удружења. Све то захваљујући стрипу! Има ли шта љепше?

Миодраг Милановић: Идеја ми се бескрајно допала јер су јунаци тако замишљени да сценаристи дају пуно простора за креативан прилаз писању. Окултисов лик је посебно инспиративан. Тиме објашњавам и дуговјечност овог серијала који излази, ако се не варам, више од 60 година.

ДД: Да ли бисте можда и данас и под којим условима за талијанског издавача "Едизиони Иф" урадили неку нову епизоду Великог Блека?

Радич Мијатовић: Па, јеси ли ти нормалан? Још једном да га убијем?! Шалим се, наравно. Ако га ти црташ, туширао бих уз нормалан хонорар и твоју домаћу ракију. Без домаће и хонорара ће радити неко други! Чиста логика!

Миодраг Милановић: Пошто је за мене писање сценарија за Блека задовољство, наравно да бих пристао да поново смишљам нове епизоде. Немам никакве посебне услове. Дакле, уобичајен хонорар за ову врсту посла.

ДД: Ова епизода че се ускоро појавити и у њиховој редовној едицији у Италији. Је ли вам то можда премијера што се тиче објављивања вани или је тога било и раније?

Радич Мијатовић: Прије него што је почело лудило на овим просторима, цртао сам "Клаус & Клаус" за њемачку ревију "Neue Ilustrirte Rewie". Кад је лудило прешло у најгору фазу цртао сам "Мачка Феликса", опет за Дојчланд! Јбг!

Миодраг Милановић: Први моји серијали објављени у иностранству везани су за продукцију стрипа у "Дечјим Новинама". Тако је серијал "Крила Фрање Клуза" објављен у Пољској, Индији, Кини и Бангладешу. Што се тиче серијала које сам писао за "Дневникову" продукцију, објављивани су у Скандинавији, Њемачкој, Француској, Аустрији и Италији методом размјене стрипова. Рецимо, Италијани "Мартија Мистерију" и "Мистер Ноа" замјене за домаћег Блека, "Извидника Рода" или "Ларамија". Иначе, "Дневник" је годишње извозио стрипова за 50 милиона долара, а највећи купци били су Швеђани.

vijesti 018ДД: Шта се планира у скоријој будућности, има ли неких неостварених жеља?

Радич Мијатовић: Оног тренутка кад сам видео цртеже Драгана Лазаревића ДеЛазареа и Боже Милојковића Бама, пожелио сам да се сретнем са њима и да заједно цртамо у истом простору за своју душу. Први дио жеље живимо, а други дио ћемо пробати да остваримо. То није само моја, то је жеља нас тројице! Нашло би се ту мјеста за сличне душе! Неке сам већ упознао!

Миодраг Милановић: Био сам најплоднији сценариста бивше Југославије по чијим сценаријима су цртали стрипове најпознатији стрип цртачи од Триглава до Ђевђелије, у питању је десетак серијала са стотине епизода и на хиљаде страна и са те стране немам неиспуњених жеља. Радо бих наставио писање сценарија ако би ме ангажовао неки озбиљан издавач јер ми је писање представљало задовољство и увијек неку врсту професионалног изазова. Жао ми је што данас, када Србија има изузетно квалитетне стрип ауторе у земљи нема озбиљних стрип издавача, а о некој продукцији ни да не говоримо. Дакле, неких одређених планова за будућност што се тиче стрипа немам, све зависи од стицаја околности.

Хвала вам, драге наше Мише, у име свих нас из неких прошлих лијепих времена, на свему што сте урадили и омогућили да би дошло до објављивања овог албума. Надамо се да се ускоро видимо на пићу, али и на страницама неког редовног броја нашег стрип магазина "Парабелум"!