У организацији ЈУ „Центар за културу и образовање“ Лакташи и под уредничком палицом Милорада Вицановића Мазе, у периоду од 28 – 29. априла 2023. године одржаће се 15. Салон стрипа Лакташи 2023. Свечано отварање салона је у петак 28. априла у 19,00 часова. Гости салона су: Борислав Маљеновић, Здравко Кнежевић, Мирољуб Милутиновић Брада, Владимир Алексић, Милан Дрча, Миљенко Хорватић, Мидхат Капетановић, Кенан Халиловић, Филип Андроник, Бесир Маглић и Здравко Цвјетковић. Аутор илустрације за овогодишњи плакат је Здравко Кнежевић Кнез из Прњавора, а колор је дјело мајстора Аљоше Томића.

У петак, 21. априла 2023. године у Требињу, у организацији ЈУ „Дом младих – Требиње“, отворена је изложба стрипа и организовано вече стрипа гдје су требињској публици представљена три стрип албума у издању „Девете димензије“ („Барут и сабља“, „Тетовирани облаци“, „Глуво доба“). Стрип аутори Јован Братић и Горан Лојпур приказали су један дио свог ауторског рада кроз ова три албума и 17 изложбених паноа са стрип таблама. У позитивној, опуштеној атмосфери уз видео клипове са инсертима из стрипова, уз ријеч аутора, публику је такође забављао музичар и књижевник Горан Дука, а Ратомир Мијановић из водитељског угла сјајно је одрадио посао. Одабрана екипа креирала је одличну атмосферу. Аутори се захваљују свим представницима медија који су показали велико интересовање за девету умјетност. Посебан поздрав заслужује тим људи из „Дома младих“ на челу са директором Дејаном Кашиковићем, који су професионално, одговорно и предано одрадили организационе и техничке послове. Највеће хвала, наравно, иде публици због које је вече и организовано.

Легенда каже да је, послије Клеопатре и Дјевице Марије, маркиза Казати била најзаступљенија жена у умјетности. Она је личност изузетне и сасвим романтичне судбине. Рођена као насљедница једног од највећих богатстава у Италији, умрла је као скитница. Казати је пала краљица, она која је упознала сву раскош овог свијета и на крају завршила у биједи. Пола вијека након смрти, пала је на сметљиште историје. Неки научници, љубитељи моде и екстраваганције знају је по имену. Други, љубитељи умјетности, одушевљени су фотографијом Мана Реја која приказује жену са три пара очију. Али они воле портрет и не маре за модел. Да ли би Казати вољела да буде јунакиња стрипа? Свакако да. За жену која је жељела да од свог живота направи умјетничко дјело и којој никада није било доста показивања, књига девете умјетности са њеним портретом на свакој страни једноставно би је очарала. „Биографија се измишља!“, написао је Селин. И вољела сам да измишљам Казати. Али они који се позабаве маркизом морају да се суоче са истим проблемом, много слика и мало списа, мало чланака у којима се она цитира (осим Фигарових трачева), нема писама. Што се тиче нотарских аката и других службених докумената, сви су спаљени и изгубљени. Када сам писала биографију маркизе Казати, моје истраживање је понекад стагнирало по неколико седмица: читави дијелови Луизиног живота остали су нијеми. Узалуд сам тражила анегдоте, детаље, преклапања међу обиљем сликовне документације. Оно што ми се свиђа у стрипу Ване Винчи је то што је она одлично искористила овај материјал и учинила га својим. Знала је како да слике претвори у снове. Књига је пуна скривених репродукција, пробраних попут цитата. Тако је у уводној сцени њена остарјела Луиза инспирисана портретом Френсиса Хејстингса, или када видимо Луизу у атељеу Кеса Ван Донгена, голу, иза умиваоника, схватамо да ће то довести до слике под називом Цвјетни умиваоник. Понекад је Вана Винчи репродуковала дјела, Споро буђење након многих метемпсихоза Алберта Мартинија или слику коју је насликала Ромејн Брукс на Каприју, а понекад, на примјер са Болдинијем, одлучила је да нацрта Луизу како позира сликару у његовом атељеу. Неки од ових биографа су покушали да преброје сликаре које је инспирисала Луиза Казати. Приликом аукције која је означила почетак њеног пада, 17. децембра 1933. године, судски извршитељи су испразнили Пале роз у којој је живјела у Везинеу. Цртежи, акварели, уља и скулптуре, њена колекција распршена је по читавом свијету. Већина ових дјела данас се налази у приватним колекцијама, нека су ипак нашла своје мјесто у музејима, а нека су изгубљена или уништена током рата. У сваком случају, легенда каже да су портрет маркизе Казати израдила 123 сликара. Са стрипом Ване Винчи, тај број се повећао на 124.

Камиј де Перети, француски писац, аутор књиге „La Casati“, изд. Stock, 2011.

Албум Ване Винчи објављен је у издању „Девете димензије“ у едицији „Под облацима“ под редним бројем 2.