Стрип сцена у Републици Српској (2)
Само захваљујући неколицини аутора можемо рећи да код нас стрип ипак постоји, казао Предраг Иконић.
БАЊА ЛУКА – Стрип сцена у Републици Српској је веома сиромашна и само захваљујући неколицини аутора можемо рећи да код нас стрип ипак постоји. Не живи, али ни не умире. Преживљава, онако како мора – истакао је за „Глас Српске“ стрип цртач Предраг Иконић.
Добри и лоши
– Постоје добри и лоши стрипови. Најбољи су они који успију да споје добру причу и добар цртеж, а то је права ријеткост. Код неких стрипова нису увијек једнако важне обје компоненте. Постоји доста стрипова, нарочито америчких, који се сматрају класицима, са фантастичним сценаријима и причама, али са цртежом испод просјека. И обрнуто, постоје маестрално нацртани стрипови, права ремек-дјела, са јефтиним причама – мишљење је Предрага Иконића.
Према његовим ријечима, рат и поратни период утицали су и на овај вид умјетничког изражавања.
– Стрип на овим просторима никад није био прихваћен онако како би требало, нити је имао третман као у свијету – казао је Иконић.
Мећутим, крајем деведесетих година прошлог вијека, каже, ипак је постојала врло јака стрип сцена, на којој су Српској могле да позавиде и много веће сцене са бивших екс-ју простора (Хрватска, Србија, Словенија…).
– Тренутно, стрип сцена се своди на неколицину аутора, али ником од њих овај посао није основни извор прихода – свима је то још увијек хоби – каже Иконић.
Њега су одувијек привлачили стрипови са добрим цртежом, па се на њих и оријентисао. Највише воли да црта приче из наше свакодневице или из новије српске историје, помијешане са мало фантазије и, наравно – са срећним завршетком…
Међу колегама је познат по стрипу „Екстра Геџа“ који ради са нишким сценаристима Дејаном Стојиљковићем и Дејаном Костићем.
Активан је и у Удружењу за промоцију и продукцију стрипа из Београда. И читати је научио са три-четири године, захваљујући стрипу.
Ипак, код нас је немогуће живјети од цртања стрипова, истиче он, осим у случају да се ради за неког од иностраних издавача из Француске, Америке и сл.
Најближи томе је свакако стрип цртач Милорад Вицановић Маза из Лакташа, који је најквалитетнији, али и најпродуктивнији аутор на овим просторима. Иконић је, углавном, сарађивао са стрип ауторима из Србије и Црне Горе, а тек у посљедње вријеме је склопио добре односе са цртачима из Српске.
Квалитетни стрип аутори, према његовом мишљењу, јесу и Миро Млаћеновић са „Давидом Штрпцем“, Горан Дујаковић Феникс, Дејан Шијук, Станко Гојић…
Опсада
Средином 20. вијека стрипови су се нашли под опсадом. Групе родитеља су организовале јавне ломаче стрипова. Издавачи стрипова су били позивани пред Сенат САД да одговарају на оптужбе да доприносе малољетничкој деликвенцији. Дјечији психолози као Фредрик Вертам објављивали су чланке и књиге са тврдњама да стрипови гуше сензибилитет младих генерација. Само дно досегли су педесетих година прошлог вијека, међутим, полако али сигурно, клатно је почело да се креће у другом правцу…
Постоји доста људи, каже Иконић, који би и данас прочитали стрип кад им га ставите под нос, али ти људи немају навику да купе стрип.
– Већина омладине ни не зна шта је то. Код нас се стрипови читају врло мало, готово никако – наводи Иконић.
Према његовом мишљењу, позитиван утицај на нашу стрип сцену имају јапанске анимиране серије попут „Покемона“ и „Ју-Ги-Оха“, као и домаће снаге са „Тајним агентом Изијем“.
Ускоро се нада и новим издањима домаћих стрипова „Фактор 4″ и „Дивља Магија“.
Нова издања би, каже он, могла да ураде доста на попу-ларизацији стрипа и развоју нове читалачке публике.
– У посљедњих пар година на ове просторе је стигао и стрип који је и цртежом и сценаријем прва лига, „100 метака“- додаје Предраг Иконић.
Због ових позитивних примјера, Иконић сматра да долазе бољи дани за стрип у Републици Српској, али тешко да ће бити као некад.
Б. Трнинић (Наставак у сутрашњем броју)
„Глас Српске“