Ако као мјерило узмемо број продатих штампаних стрип издања, стећи ће се утисак да је интересовање за стрип у паду у цијелом свијету у посљедњих 20-ак година.
Ријечи су стрип аутора Предрага Иконића, који каже да морамо бити свјесни утицаја технолошког напретка и на ову умјетност.
– Стрип данас није присутан само на папиру као некада. Више га има на интернету, међу апликацијама за мобилне телефоне и таблете, на рекламама и сл. Ми смо негдје од краја 2006. године почели са промоцијом стрипа на нашим просторима. Организовали смо неке заједничке изложбе, почели се стидљиво појављивати у медијима, прво дневним новинама, па онда интернет, ТВ, радио… Када смо 2011. регистровали Удружење стрип аутора и обожавалаца стрипа Републике Српске „Девета димензија“, ствари су добиле озбиљнији призвук – објаснио је Иконић.
Сваке године организују неколико редовних манифестација, у све више градова организују стрип изложбе и радионице, такође, имају и свој стрип магазин који излази једном годишње и око 20-ак ванредних стрип издања.
– Захваљујући колеги Здравку Кнежевићу имамо и своју школу стрипа „Кунова“. Све нас је више и све више се појављујемо у медијима и све чешће нас зову да гостујемо, а некад је било обрнуто. На нашим стрип радионицама увијек има мноштво дјеце и омладине, невјероватних талената, са којима само треба радити. Интересовање је порасло и расте свакога дана. Наравно, свјесни смо да никада неће бити као рецимо 80-их година прошлог вијека, али свјесни смо такође да стрип неће изумријети јер ми овдје имамо златну дјецу која само чека да негдје објави своје приче – објаснио је он.
Прилику дјеци да издају радове пружили су издавањем стрип магазина „Парабеллум Јуниор“.
– Мислим да је то стрип магазин јединствен у свијету, часопис који је од прве до 52. стране исцртан и исписан дјечијим рукама – додаје.
Према ријечима Здравка Кнежевића, који је такође члан удружења “Девета димензија”, стрип сцена у Републици Српској је веома жива.
– “Девета димензија” је удружење које броји много чланова, што аутора, што љубитеља стрипа и под окриљем удружења је преко 95% укупних стрип активности у Републици Српској. Упркос томе ситуација у стварности није баш сјајна. Ми имамо добре ауторе који праве сјајна ауторска дјела, имамо издаваче који та дјела припреме и штампају у луксузној опеми највишег квалитета и на крају једва да тако нешто продају у 200 или 300 примјерака – објашњава Кнежевић.
Како каже, обично тих 200 примјерака заврши на полицама колекционара. То нико други не може купити, дјеци и омладини и свакоме ко није колекционар је прескупо издвојити од 20 до 40 КМ за стрип, објаснио је он.
– Данас на киосцима немате јефтин стрип од 2КМ који би радник купио по изласку из фабрике, како би га прочитао у тренуцима опуштања од напорног дана, а без таквих издања стрип сцена се не може омасовити. И гдје су онда она дјеца и посјетиоци фестивала и изложби за које рекох да долазе у великом броју? Сједе за рачунаром, или телефоном и на интернету читају доступне стрипове који су бесплатни – рекао је.
Како оба аутора кажу, иако је пандемија негативно утицала на многе сфере живота, позитиван утицај је имала на стваралаштво.
– Код мене и код већине мојих колега из удружења пандемија је повећала продуктивност, нарочито у првих пар мјесеци. Нисмо знали ни шта нас је снашло, и упркос свим обавезама које свако од нас има, имали смо нешто више слободног времена па смо цртали и цртали. Резултати тог рада видјеће се у наредним мјесецима када намјеравамо кренути са промоцијом наших нових издања – каже Иконић.
У првим данима пандемије заједно са колегама објавио је стрип албум „Савршено хришћанство са несавршеним хришћанима”. Ријеч је о краћим стриповима на тему православља који су нацртани по сценаријима Анте Попе.
– Оно гдје је пандемија оставила најјачи утисак је одржавање стрип манифестација. Прољеће и јесен су годишња доба када у нашем окружењу има мноштво таквих дешавања, али нажалост због забране окупљања, сви ти салони настављају свој живот виртуелно. Тако се десило овде код нас, па је 13. по реду салон стрипа у Лакташима који је требао бити одржан у првој половини априла свој живот наставио путем стрип радионице на друштвеним мрежама. И то је колико ја знам, први на овим просторима. Надам се да ћемо сљедеће године уживо гледати изложбу са радовима насталим на овом виртуелном салону – објаснио је он.
С друге стране, према ријечима Здравка Кнежевића, у земљама у којима је стрип јако популаран, пандемија није много тога промијенила. Аутори су цртали код својих кућа, издавачи су одрадили свој посао, а купцима који жељно чекају нове наставке, промоције и нису потребне.
У припреми „Глуво доба“
Оба аутора тренутно раде на адаптацији једне од прича из збирке приповијетки Нинослава Митровића „Глуво доба“ по приповеткама овог аутора. До краја године требао би изаћи стрип албум са свих девет прича колико има у књизи на којима је радило и девет стрип цртача из Републике Српске.
Андреа Алексић
EuroBLIC, број 8433, сриједа 19. август 2020. године