Ратне 1993. године стрип цртач по рођењу, Милорад Вицановић Маза из Лакташа нашао је времена да се и уз звиждуке метака и граната бави најљепшом споредном ствари на свијету. У Бањалуци је покренут дјечији часопис „Школарац“, а Маза је од самог старта илустровао странице часописа. Зоран Ергић, Мазин добар пријатељ и познавалац његовог рада предложио је да када већ црта илустрације, убаци мало и текста и да крене са неким стрипом који би ишао редовно на страницама овог часописа.
Размишљајући о жанру стрипа који би био примјерен читалачком узрасту, Маза се уз договор са редакцијом одлучио да адаптира Мачка Тошу, јунака из романа Бранка Чопића. Лик Мачка Тоше проткан Ћопићевсим хумором и забавним дешавањима био је већ довољно стрипичан и показао се као идеалан избор. У почетку се кренуло са објављивањем по двије странице стрипа који се настављао, а касније се прешло на једнотаблоидни ритам да се не би потрошиле нацртане залихе, а и да се да мало времена цртачу да постигне све обавезе.
Објављено је укупно 16 табли стрипа Мачак Тошо, а аутор је нацртао око 22. Стрип није никада завршен нити је било планирано којег ће обима бити. Цртало се док је било забавно и Мази и читаоцима и редакцији., али… Али дошло је до промјене власништва издавалке куће и часопис се убрзо угасио. Мачак Тошо је још једном ушао у легенду, овај пут стриповску.